Seminarski i Diplomski Rad

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Privatizacija". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Seminarski rad:

Privatizacija

 

UVOD

Osnovni oblici svojine jesu privatna I drzavna svojina. Kao specificnost domace privrede, jos uvek egzistira I drustvena svojina. Jedan od sonovnih uslova razovja trzisne privrede jeste uspesna privatizacija, odnosno transformacija ukupne drustvene I dela drzavne svojine u privatnu svojinu.

Drustvena svojina jeste poseban oblik svojine, kod koje su svojinska ovlascenja, nad istim predmetima svojine, podeljena izmedju zaposlenih u drustvenim preduzecima I drzave. Osnovne karakteristike drustvene svojine jesu: 1) podeljenost svojinskih ovlascenja, 2) neprenosivost svojinskih ovlascenja I 3) svojinska prava se sticu na sonovu rada. Titular svojinskih prava jeste odredjena grupa ljudi koja zajednicki odlucuje o upootrebi stvari, prisvaja prinose od stvari (resursa), ali bez prava na raspolaganje ovlascenjima (prenosa na druga lica prodajom ili poklonom). Drustvena svojina je, dakle, oblik podeljene svojine. Ovaj oblik svojine postoji samo kod nas. Drustveno preduzece, kao pravno lice, posreduje svoju imovinu kojom posluje, kao I u slicaju privatnih preduzeca.

POJAM I RAZLOZI PRIVATIZACIJE

Pod privatizacijom podrazumevamo transformaciju drustvene I drzavne svojine u privatnu svojinu. Prenos prava svojine moze se vrsiti sa ili bez naknade.

Osnovni razlozi za privatizaciju jesu: stvaranje osnova za razvoj trzisne privrede, povecavanje efokasnosti privredjivanja I rast budzetskih prihoda.

Prvo, razvoj trzisne privrede moze se ostvariti samo u slucaju dominacije privatne svojine. S tim ciljem potrebno je u domacoj privredi: 1) podsticati razvoj postojecih I stvaranje novih privatnih preduzeca i 2) privatizovati sva drustvena, kao I deo drzavnih preduzeca. Danas se smatra da je transformacija ukupne drustvene svojine u privatnu svojinu nuznost. Ostaje jedino dilema oko privatizacije drzavne svojine, tacnije obima neophodnog zadrzavanja drzavnog (javnog) sektora koji je potreban svakom drustvu.

Trece, budzetski deficit problem je svih bivsih socijalistickih zemalja. Budzetski (javni, drzavni) prihodi nedovoljni su za velike javne rashode, kao sto su: troskovi drzavne administracije, vojska, transferi stanovnistvu, zdravstvo, obrazovanje, troskovi tranzicione reforme I slicno. Zato je drzava zainteresovana za privatizaciju drustvenih I drzavnih preduzeca prodajom, radi ostvarivanja prihoda I po tom osnovu. Sredstva prikupljena prodajom drustvenih I drzavnih preduzeca slivaju se u drzavne fondove.

Pretvaranje javnih preduzeca u privatne podrazumeva da se izvestan broj investitora pojavljuje kao lica koja drze akcije kompanija. U takvim transformacijama se koriste razlicite metode. Najcesce forme su prodaja ili pripajanje kompaniji koja je u vlasnistvu privatnih investitora. Promena vlasnistva moze da se ostvari I putem prodaje cele ili dela komoanije na trzistu.

Brojni su motivi za transformaciju javne kompanije u privatnu. Medju najznacajnije su oni troskovne prirode, stvaranje uslova za povecanje efikasnosti I produktivnosti.Motiv privatizacije je I povecanje prihoda vlade.

...

 

------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]

maturski.org Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.maturski.org, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!